Пиринач
ХРАНЉИВ И ЛЕКОВИТО ПРОИЗВОДУ
Пиринач је тропска биљка из породице житарица, која почиње да се узгаја на територији модерног Тајланда и Вијетнама пре око 4000 година. Ова култура се из Азије постепено шири и на друге континенте, прилагођавајући се локалним климатским условима и постепено заузимајући достојно место у националним кухињама народа широм света.
ПРЕДНОСТИ РУСКОГ КУБАЊСКОГ ПИРИНЧА
Данас постоји велики број пиринчаних врста које се користе, у зависности од својих карактеристика, за припрему различитих јела. Кубањски пиринач се разликује од многих других врста по томе што није глазиран. То му омогућава да боље упије укусе у процесу припреме јела. При правилном кувању, зрно кубањског пиринча остаје цело, али може и лепо да се распадне ако желимо да скувамо кашу. Пиринач је важан извор неколико витамина групе B: (тиамин) B1, (рибофлавин) B2, (холин) B4, (ниацин) B3, (пиридоксин) B6, (фолна киселина) B9, као и провитамина А (бета-каротен) и витамина К и Е, који јачају нервни систем и благотворно делују на кожу, косу и нокте. Пиринач садржи довољну количину елемената у траговима потребних нашем телу, као што су: калијум, фосфор, цинк, гвожђе, калцијум, јод и селен. У састав ове житарице улазе 12 есенцијалних и 8 неесенцијалних аминокиселина које су људском телу потребне за стварање нових ћелија и нормално функционисање организма.
ПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ
Важно је напоменути да пиринач, за разлику од великог броја житарица, не садржи глутен (биљни протеин који има велики алергенски потенцијал), што га чини погодним у исхрани особа које пате од целијакије или имају одређени ниво интолеранције на глутен. Ова житарица је богата и сложеним угљеним хидратима, што је чини хранљивом, али не исувише калоричном, па према томе, она представља одличну намирницу за дијеталну исхрану.