Просо
БУДИ ДОБРО РАСПОЛОЖЕЊЕО ПРОИЗВОДУ
Просо – данас донекле занемарена житарица – има древну историју и почиње да се узгаја 10 хиљада година п.н.е. у областима северне Кине. Каша од проса је од давнина била позната у северној Африци, Грчкој и у већем делу Азије. У средњем веку, пре популаризације кромпира и кукуруза, просо је био једна од најзаступљенијих житарица, поготово у земљама Источне Европе.
ПРЕДНОСТИ ПРОСА
Просо се сматра житарицом са најмањим алергенским потенцијалом. По садржају беланчевина просо превазилази пиринач и јечам, а по проценту масти га превазилази само овас. Просо садржи есенцијалне аминокиселине, као што су: треонин, валин, лизин, леуцин, пролин и хистидин. У његов састав улазе и витамини: К1 (филохинон), који је значајан за процес коагулације, витамин А (бета-каротен), који има улогу у синтези видног пигмента – родопсина – па је на тај начин погодан за спречавање очних болести, као и витамини B групе (B1, B2, B3, B4, B5 и B9), који су битни за нормално функционисање организма услед њихове улоге у кључним реакцијама метаболизма. Просо је богат и великим бројем значајних микроелемената, као што су: калијум, калцијум, магнезијум, натријум, сумпор, фосфор, гвожђе, алуминијум, јод, кобалт, бакар, манган, молибден и многи други.
ПРЕПОРУЧУЈЕ СЕ
Због високог садржаја витамина и минерала просо се препоручује дијабетичарима, особама склоним алергијским реакцијама, особама које пате од гастроентеритиса и панкреатитиса. Хранљиви елементи из проса утичу и на јачање имунитета и регулацију метаболизма, па се, према томе, ова житарица препоручује и у исхрани деце и трудница.